Hronike
Eho Svetlosti
Jedna kuća pripoveda svoju priču podjednako kroz ono što stvara i kroz ono što joj daje život.
Kroz susrete, zanatske pokrete u ateljeu, prijateljstva i porodična sećanja, ove hronike otvaraju prozor u svet Fosfens, izvan njegovih kreacija. One govore o ženama i muškarcima koji se ukrštaju s našim putem, o umećima koja nas oblikuju, uverenjima koja nas vode i trenucima, ponekad sasvim običnim, kojima vreme podari posebnu vrednost.
Od precizno obrađenog komada do susreta koji ostavlja trag, od tehničke inovacije do pokreta koji se prenosi s generacije na generaciju, svaka priča otkriva deo naše istorije. Istorije satkane od materije i osećajnosti, visokih kriterijuma i radoznalosti, veza koje se stvaraju i nastavljaju da žive.
Jer iza svakog predmeta stoje ruke, pogledi, ideje i ljudske priče. Upravo taj deo Fosfens želimo ovde da podelimo s vama, kako vreme prolazi, iskreno i s uverenjem da su najdragocenije stvari često one čiji odjek traje dugo nakon što smo ih upoznali.
Umeće Oplemenjivanja Enterijera Svetlošću
Biblioteka, nekoliko knjiga, Marcel Duo od titanijuma Grade 5. Kamin, ogledalo, dva modela Le Spleen de Paris od nerđajućeg čelika 316L, u završnim obradama Nickel Noir i Or 24K. Materijali se međusobno dopunjuju, linije vode dijalog, a svaki predmet prirodno pronalazi svoje mesto, ne namećući se nikada prostoru.
Ove fotografije ustupio nam je Romain Perez, na čelu kuće Bazar d’Électricité, osnovane u Parizu 1886. godine, koja se i danas nalazi na svojoj istorijskoj adresi, na bulevaru Henri-IV. Već gotovo vek i po, ova kuća prati razvoj svetlosti, na preseku tehnike, načina života i estetike.
Za Fosfens, otkriti naše kreacije u ovom enterijeru ima poseban odjek. U njemu prepoznajemo ono čemu težimo sa svakim predmetom: prisustvo koje je u pravoj meri, koje se skladno povezuje s prostorom, njegovim materijalima i ljudima koji u njemu žive. Ne dodavati, već otkrivati. Ne privlačiti pogled, već pronaći svoje mesto.
A tu su i Madeleines de Trudon. Romain nam poverava da se još nije usudio da ih zapali. Radije će sačekati Božić kako bi ih podelio sa svojom porodicom. Ovaj detalj nas posebno dotiče. Podseća nas da pojedini predmeti u sebi nose mnogo više od svoje namene: obećanje, ritual, sećanje na trenutak koji biramo da sačuvamo.
Hvala Romainu na ovim fotografijama, ukazanom poverenju i bliskom, razumevajućem pogledu kojim prati naše kreacije.
Neki predmeti osvetljavaju enterijer. Drugi jednostavno čekaju pravi trenutak da ožive.
Svetlost Putuje
Ponekad je dovoljna jedna sveća da otkrije ono što do tada nismo primećivali.
Dugo smo tražili način da produžimo prisustvo plamena. Ne svetlosti koja se nameće, već svetlosti koja nastanjuje prostor. One koja pripada nekadašnjim večernjim okupljanjima, razgovorima koji se oduže i večerima u kojima se čini da je vreme zastalo.
A onda smo pronašli način da joj omogućimo da pređe prostor. Po prvi put, plamen sveće prolazi kroz stakleno sočivo visoke preciznosti koje usmerava njegovu svetlost u snop. Živ, treperav, prelazi nekoliko metara pre nego što na zidu iscrta jasan, gotovo nestvaran svetlosni oreol. Kao da sama sveća može da podari prostoriji sasvim novu dimenziju.
U tome naša zamisao dobija svoj puni smisao: poći od pradavnog čina, paljenja sveće, i iz njega probuditi neočekivanu emociju. Tehničko dostignuće povlači se pred iskustvom. U Fosfensu volimo tu ideju: tehnologija dostiže svoju punu meru onda kada uspe da ostane neprimetna.
U završnoj obradi Full Gold 24K, Le Spleen de Paris nastavlja ovaj dijalog. Zlato hvata svetlost, plamen mu odgovara, a predmet otkriva jedinstveno prisustvo, istovremeno dragoceno i živo.
Zahvaljujemo Ariane na ove dve izuzetne fotografije snimljene u njenom domu. Pogled naših klijenata otkriva ono što nijedan tekst ne bi mogao u potpunosti da dočara: način na koji Le Spleen de Paris oživljava u prostoru u kojem se živi. Iznad samog predmeta, tu su atmosfera, trenutak u kojem vreme zastaje i svetlost koja napušta svoj izvor kako bi krenula u susret prostoru.
Le Spleen de Paris. Jedna sveća i odjednom, svetlost putuje.
Les Fleurs Nocturnes
Mesecima smo čuvali tišinu. U ateljeu je strpljivo nastajala nova porodica predmeta, u kontinuitetu istih visokih zahteva prema zanatskom umeću i svakom detalju. Nakon modela Le Spleen de Paris, Fosfens otvara novo poglavlje kolekcijom Les Fleurs Nocturnes, čije su prve kreacije Marcel i Louis.
Mnogo pre pojave električne energije, plamen je okupljao ljude. Pratio je večernja druženja, osvetljavao velike trpeze i produžavao razgovore. Oko njega su se rađali jednostavni trenuci, koji su ponekad postajali najdragocenije uspomene. Upravo taj duh želeli smo da ponovo pronađemo: ne da oponašamo oblike prošlosti, već da svećnjak reinterpretiramo savremenim izrazom.
Osmišljeni za sveću, Marcel i Louis dostupni su u izvedbama Quarto, Duo i Quattro, pružajući slobodu komponovanja u skladu s prostorom i ličnim senzibilitetom. Bilo da stoje samostalno ili okupljeni u kompoziciju, stvaraju jedinstveno prisustvo, na granici skulpturalnog predmeta i žive svetlosti.
Izrađen po porudžbini u našem porodičnom ateljeu, južno od Pariza, svaki komad obrađuje se iz punog materijala, a zatim sklapa ručno. U njegovom srcu nalazi se kameja, koja podseća na ukrase starih svećnjaka. Njeno značenje, međutim, nadilazi puko prizivanje prošlosti: ona prati sveću tokom njenog sagorevanja i, kroz suptilan detalj, otkriva našu privrženost predmetima koji svoje tajne otkrivaju s vremenom.
Kroz kolekciju Les Fleurs Nocturnes, Fosfens istražuje drugačiji način življenja sa svetlošću. Porodicu predmeta osmišljenu da traje godinama, da prirodno pronađe svoje mesto u domu i prati trenutke koji su nam važni.
Jer neki predmeti ne nastoje da se nametnu. Oni postaju deo naših života, ulaze u naše svakodnevne rituale i, kako godine prolaze, ostaju tihi svedoci trenutaka koje su obasjali.
Iskreno hvala Marion, Mathieu i Guillaume na ukazanom poverenju i zajedničkom senzibilitetu za predmete koji imaju dušu.
Radujemo se što Les Fleurs Nocturnes pronalaze svoje mesto u 10surDIX, u srcu 7. pariskog arondismana.
Ukus za Prave Stvari
Dobar ukus se ne uči uvek. On se oseća.
Dvoje kolekcionara podelilo je s nama ovu fotografiju svog enterijera, u srcu predivnog vlastelinskog zdanja s pogledom na park Vincennes.
Govore nam o umetničkom delu koje ponovo dobija svoju dubinu, bronzi čije nijanse dolaze do izražaja, drvetu čija se struktura otkriva i slici čije boje ponovo zadobijaju svu svoju punoću. Ali i o nečemu drugom, možda i važnijem: o umirujućoj atmosferi. O retkom osećaju da smo upravo tamo gde treba da budemo, u prostoru u kojem se osećamo dobro i u kojem sasvim prirodno želimo da ostanemo.
Njihov pogled izoštravao se tokom godina, kroz susrete, otkrića i emocije. Svaki komad nameštaja, svaka skulptura i svaka slika pronašli su svoje mesto, bez povlađivanja trendovima, vođeni senzibilitetom koji je samo njihov. Harmonija koja se ne može nametnuti, već se gradi vremenom, pažljivim odnosom prema materijalima, proporcijama i svetlosti.
U FOSFENS-u znamo šta se krije iza te prividne jednostavnosti. Sati istraživanja, merenja, ispitivanja i finih podešavanja. Kvalitet spektra, vernost boja, optička preciznost, termička stabilnost, vizuelna udobnost: svakom parametru pristupamo s istim visokim zahtevima. Ne da bismo isticali tehnologiju, već da bismo joj omogućili da u punoj meri otkrije ono što zaslužuje da bude viđeno.
Jer prava svetlost ne nastoji da privuče pogled. Ona vraća dubinu materijalu, poštuje nijanse umetničkog dela i otkriva sklad enterijera. Sve dok jednog dana gost ne pređe prag, smesti se i jednostavno kaže: „Ovde se čovek oseća lepo.“
Možda upravo tada naš rad dobija svoj puni smisao: kada se tehnologija povuče, a emocija ostane.
Zahvaljujemo ovim kolekcionarima na poverenju, njihovom pogledu i tome što su s nama podelili ovu izuzetnu fotografiju.
Pogled Fiellovih na MagicEye
Svetlost smo oduvek posmatrali kao materiju za sebe. Ne kao puki atribut arhitekture, već kao njenu najneuhvatljiviju dimenziju, onu koja otkriva njenu suptilnu dubinu. Ona oblikuje prostore isto koliko i nas same, delujući istovremeno na telo i duh. Pažljivo smo pratili tehnički razvoj dizajna rasvete tokom vremena. Ipak, retki su predmeti koji zaista uspevaju da promene način na koji posmatramo svetlost. Još su ređi oni koji unose radikalno novu ideju, a da pritom nikada ne naruše osećaj prirodne samorazumljivosti.
Fosfensova lampa MagicEye pripada toj nenametljivoj, posebnoj lozi predmeta. Ona najpre priziva sećanje. Sećanje na prve dane električne rasvete, krajem XIX veka, kada svetlost nije samo osvetljavala već i opčinjavala. Bila je demonstracija, čuđenje, obećanje. Svojim telom koje podseća na brodski prozor i ispupčenim, gotovo organskim sočivom, MagicEye ponovo budi tu prvobitnu emociju. Estetika na granici tehničkog i čudesnog, u kojoj se nazire neočekivana poezija.
Ali ovaj predmet se ne zaustavlja na evociranju prošlosti. On potvrđuje sopstveni karakter. Strogošću svog inženjerskog pristupa i zahtevnošću izrade, nameće se kao predmet izuzetne preciznosti. Sve je na svom mestu. Svime se vlada. Iz toga se rađa neposredan, gotovo instinktivan odnos, zasnovan na poverenju i osećaju da je sve upravo onako kako treba da bude.
Sama svetlost postaje čin. Ona se ne rasipa, već se oblikuje. Ona izdvaja, naglašava, otkriva. Njen gotovo skulpturalni kvalitet omogućava suptilno uspostavljanje napetosti u prostoru, u kojem svaki snop deluje promišljeno, odmereno i svedeno.
Snaga dizajna počiva i u njegovoj uzdržanosti. Prepoznatljiva silueta, bez suvišnih efekata. Prisustvo koje ništa ne nameće, ali se prirodno uklapa u prostor. Nešto ikonično, u najistinitijem značenju te reči, gde forma dostiže ravnotežu između karaktera i tišine.
Tako MagicEye prevazilazi granice vremena. Ona razgovara s nasleđem prošlosti, istovremeno pripadajući zahtevnoj tehničkoj savremenosti, koju obeležava i tehnologija udaljenog fosfora, razvijena u Fosfensu, a koja svetlosti daje izuzetnu stabilnost i postojanost.
Kroz svoje kreacije, Fosfens ponovo oživljava jednu suštinsku ideju: luksuz koji ne počiva na izgledu, već na preciznosti i meri. Na preciznosti pokreta, materijala i svetlosti. Ukorenjena u francuskoj tradiciji zanatskog umeća, ova kuća nudi savremeno, slobodno i dosledno tumačenje tog nasleđa.
Ovde svetlost više nije samo funkcija. Ona postaje jezik. A možda i način da svet nastanjujemo s većom preciznošću.
— Charlotte & Peter FIELL, 2026.
Nevidljiva Preciznost
U modelu MagicEye ništa nije prepušteno slučaju. Svako rebro, svaki unutrašnji volumen doprinosi suptilnoj ravnoteži između termičke kontrole, stabilnosti rada i kvaliteta svetlosti. Zahtevnost koja se ostvaruje daleko od pogleda, a od koje zavisi sve što oko opaža.
Ovaj pristup proističe iz našeg nasleđa u vazduhoplovnoj industriji, gde preciznost uvek odgovara određenoj funkciji i gde je svaki detalj važan. Materijal se obrađuje s najvećom pažnjom, u stalnoj potrazi za ravnotežom između projektovanja, mašinske obrade i performansi.
U srcu modela MagicEye, hladnjak se obrađuje iz punog materijala, prema geometriji posebno razvijenoj radi efikasnijeg odvođenja toplote i optimalnog funkcionisanja našeg Light Engine sistema. Ništa nije standardno, ništa nije suvišno: svaki volumen odgovara određenoj potrebi, svaki detalj doprinosi skladnoj celini.
Kada se svetiljka sklopi, ova mehanika nestaje iz vidnog polja. Ipak, ona ostaje ključna za stabilnost rada, termičku kontrolu i postojanost performansi tokom vremena.
U Fosfensu negujemo spoj inženjerske preciznosti i zanatske osećajnosti. Rad zahteva izuzetnu posvećenost, detalji su presudni, ali rezultat nema potrebu da ih ističe.
Kada svaki element pronađe svoje pravo mesto, tehnologija se povlači. A svetlost može jednostavno da progovori.
Kada Svetlost postane Muzika
Dva otvora u obliku slova f.
Tiha, a rečita.
U Fosfensu, ova dva f odgovaraju jedno drugom, simetrično upisana u krug, poput grafičkog odjeka. Diskretan znak na granici forme i značenja, u kojem se već naslućuje izvesna ideja harmonije.
Godine 1924, Man Ray fotografiše Kiki de Montparnasse u delu Le Violon d’Ingres. Dva otvora violine, iscrtana na njenim leđima, pretvaraju telo u muzički instrument, u suptilnoj igri između klasične reference i nadrealističke slobode. Prizivajući svet Ingresovog slikarstva, fotograf uspostavlja dijalog između slikarstva i muzike, tradicije i smelosti. Ova fotografija postaće jedno od najprepoznatljivijih dela u istoriji fotografije.
Čitav vek kasnije, njena snaga ostaje netaknuta. Dovoljno je nekoliko linija da se promeni ugao posmatranja, nasluti drugačije čitanje tela i probudi čitav jedan svet asocijacija.
U Fosfensu, forma nastaje iz iste težnje ka svedenosti: nagovestiti umesto dokazivati, ostaviti pogledu vremena da otkriva. Svetlost i muzika susreću se u zajedničkoj potrazi za ravnotežom, ritmom i skladom.
Poput note koja nastavlja da odjekuje i nakon što utihne, neki znakovi prolaze kroz vreme, a da nikada ne iscrpe svoje značenje.
Ukršteni Pogledi
Postoje fotografije koje pripovedaju mnogo više od jednog trenutka.
Već gotovo dvadeset godina, Nicolas i ja susrećemo se u svetu svetlosti, kroz zahtevne projekte i saradnje s velikim međunarodnim kućama. Dva osobena profesionalna puta, povezana istom strašću: da razumemo svetlost, ovladamo njenim suptilnostima i otkrijemo sav njen potencijal.
Razgovori s Nicolasom oduvek su bili otvoreni i iskreni, prožeti tehnikom, radoznalošću i zajedničkom željom da odemo korak dalje. Neke intuicije, ponekad ispred svog vremena, obeležile su naše razgovore. Posebno se sećam jednog izdanja sajma LED Expo, održanog u auditorijumu LVMH-a, na adresi 22 avenue Montaigne. Posebnog mesta, vezanog za razgovore čiji puni značaj možda tada još nismo umeli da sagledamo.
Godine prolaze, projekti se menjaju, a putevi poprimaju drugačije obrise. Ipak, neke bliskosti odolevaju vremenu. Svetlost nas je spojila kroz profesiju, ali nam je podarila i nešto mnogo ređe: prijateljstvo koje se gradilo godinama, u međusobnom poštovanju, radoznalosti i radosti deljenja.
Malo Svetlo
Priča se da se, pred kraj te godine, jednog jutra probudilo jedno malo svetlo s jednom luckastom idejom.
Proteglo se, pogledalo oko sebe i pomislilo:
„Možda bismo mogli da unesemo malo topline u ovu kuću…“
I tako je počelo nežno da obasjava kuhinju koja je još spavala.
Tek toliko da tata može da pripremi svoju kafu.
Tek toliko da se spremi da nas probudi.
A onda je svetlo krenulo dalje.
Odbijalo se od nameštaja, klizilo duž zidova.
Neprimetno se uselilo u naše živote, baš kao što to umeju one najlepše stvari.
Čarobno je.
Može da podseti mlađeg brata da jedan običan pozdrav može da promeni čitav dan.
Može da ugreje sobu u kojoj je neko oklevao da ustane.
Može da unese nežnost u dnevnu sobu u kojoj dve sestre više nisu znale kako da razgovaraju.
Može, na mnogim mestima, da probudi ono za šta je svako verovao da je zauvek izgubio.
Na kraju dana, malo svetlo shvatiće jednu stvar:
nije promenilo ništa neobično.
Samo ono najvažnije.
Samo ono što zaista znači.
Kao što mama kaže, sve može postati čudesno kada imamo pravo svetlo.
Kraj
Gabrielle Bijelić, 10 godina
Ilustracija © Charlize Bijelić, 9 godina
Utemeljenje Zanata
Više od samog porekla, oznaka Proizvedeno u Francuskoj izražava određenu viziju rada: umeće koje se prenosi s generacije na generaciju, zahtevnost koja se neguje i pažnju posvećenu svakom detalju.
U Fosfensu, ta zahtevnost izvire iz porodične istorije oblikovane preciznom mehanikom i obradom materijala. Ona se nastavlja u svakoj kreaciji, kroz procese mašinske obrade, precizna podešavanja i završnu obradu, tamo gde se strogost pokreta susreće sa istančanošću pogleda.
Ali priča jedne svetiljke ne završava se na pragu ateljea. Ona se nastavlja u prostorima koje osvetljava, u susretu sa onima koji je biraju, postavljaju i daju joj život. Razmena sa arhitektama enterijera, dizajnerima i našim klijentima takođe obogaćuje naše promišljanje. Njihovi pogledi, načini korišćenja i senzibiliteti podstiču nas da nastavimo potragu za savršenom merom.
Francuska proizvodnja se, stoga, ne svodi ni na poreklo ni na potpis. Njen puni smisao otkriva se u kontinuitetu vešto vođenog rada, bliskosti zanatskih umeća i odnosu koji se gradi oko svakog predmeta.
Jer prenositi zanatsko umeće ne znači samo čuvati ono što postoji. Znači pružiti mu mogućnost da nastavi da živi.
Upravo to uverenje pokreće Fosfens: sačuvati nasleđe, a pritom ne prestajati sa istraživanjem, oblikovati predmete sa najvišim zahtevima i stvarati svetlost koja prirodno pronalazi svoje mesto, danas i sutra.
Fosfensova Berba Grožđa
Svake jeseni, u ateljeu se svetlost prepliće sa mirisom berbe.
Između dve svetiljke, beremo grozdove Plavca Malog, „malog plavog“, sa istom pažnjom koju posvećujemo našim metalnim kreacijama.
Ova drevna sorta vuče korene iz našeg porodičnog imanja, nedaleko od Plitvičkih jezera. U Francuskoj je pronašla novo utočište: mali viseći vrt uz atelje, gde vinova loza raste na pergoli, baš kao u starom kraju.
Negovana bez veštačkih intervencija, prati prirodni ritam godišnjih doba. Ovde nema žurbe. Vreme čini svoje, a svaka berba donosi nova obećanja.
Nakon berbe, grozdovi kreću put Pariza, pažljivo složeni u svoje gajbice, kako bi stigli do naših prijatelja i partnera. Važno mi je da ih uberem i lično dostavim. Jednostavan, gotovo prisni gest, kojem pridajem poseban značaj. Jer, više od samog ploda, delim deo naše istorije.
U Fosfensu volimo da verujemo da svetlost i vino imaju nešto zajedničko: vreme koje im posvećujemo, pažnju kojom ih negujemo i strpljivu potragu za pravom merom, koja otkriva istinsku prirodu svake stvari, a da je nikada ne nameće.
Kada Muzejska Svetlost uđe u vaš Dom
U MoMA-i, Luvru Abu Dabi ili galerijama Gagosian, svetlost ima važnu ulogu u našem susretu sa umetničkim delima. Ona otkriva njihove nijanse, dočarava njihovu dubinu i prati pogled, a da pritom nikada ne preuzima njihovo mesto.
Iza te prividne jednostavnosti kriju se izuzetno visoki zahtevi. Osvetliti umetničko delo znači uskladiti brojne činioce: kvalitet spektra, optičku preciznost, termičku kontrolu, ujednačenost osvetljenja, napajanje i zaštitu materijala. Svaki parametar je važan. Cilj je da se otkrije sva raskoš jednog dela, uz potpuno poštovanje njegovog integriteta.
Upravo tu potragu za pravom merom želimo da unesemo i u privatne enterijere. U Fosfensu, svaka svetiljka objedinjuje tehnološku preciznost i zanatsko umeće kako bi verno prikazala boje i otkrila ono što svetlost menja u našem doživljaju stvari. Duboka crvena, živopisna plava, zelena korica knjige odložene po strani: sve te nijanse ponovo dolaze do izražaja kada svetlost ume da ih otkrije.
Ovakav pristup podseća na Formulu 1. Performanse nikada ne zavise od samo jedne komponente, ma koliko ona bila sofisticirana, već od ravnoteže čitavog sistema. Konstrukcija, materijali, optika i upravljanje toplotom moraju delovati usklađeno. Upravo u toj doslednosti tehnička izvrsnost dobija svoj pravi izraz.
U enterijeru, ovakva zahtevnost ne teži da impresionira. Ona prati trenutak čitanja, otkriva teksturu predmeta, vraća dubinu delu koje nam je odavno poznato. Menja naš doživljaj, a da se ne nameće, sve dok svetlost ne postane prisustvo samo po sebi.
Jer možda najlepša svetlost nije ona koju primećujemo, već ona zahvaljujući kojoj ponovo otkrivamo sve što nas okružuje.
U Fosfensu stvaramo svetiljke namenjene da traju.
Svaki komad je jedinstven, numerisan i prepoznatljiv, baš kao i umeće iz kojeg je nastao. Zato naše kreacije prati doživotna garancija. Da, doživotna. Bez uslova i bez dokaza o kupovini:
dovoljno je da nas kontaktirate ili posetite u našoj prodavnici u Parizu. Jer predmet izrađen sa najvišim zahtevima zaslužuje da odoli vremenu, naša posvećenost ne završava se njegovom izradom. Ona traje koliko i njegova svetlost.
Light My Fire
Luksuz se ne meri uvek onim što sija.
Tu je zlato, koje privlači svetlost. Srebro, koje je otkriva na drugačiji način. Dva plemenita metala. Dva senzibiliteta.
A iza njihovog sjaja, ista zahtevnost: ruka koja oblikuje, pokret koji donosi preciznost, materijal koji zanatsko umeće preobražava.
A onda dolazi vatra.
Ona koja sagoreva privide, otkriva kontraste i vraća nas suštini.
Jer istinski luksuz možda nije ono što sija, već ono što u sebi nosi trag ruke, pravu meru materijala i snagu uverenja.
Zlato ili srebro. Sjaj ili plamen.
Wake the fire. Light my fire.
Svetlost Inovacije
U Pavillon Wagram, LVMH je okupio svoje Maisons oko zajedničke ambicije: da inovacija i izvrsnost u oblasti zaštite životne sredine postanu pokretači transformacije.
Fosfens je imao čast da predstavi svoje svetiljke među odabranim izlagačima koji dele istu želju za istraživanjem novih puteva, na preseku svetlosti, materijala i odgovornosti.
Za nas se inovacija ne svodi samo na tehnologiju. Ona dobija svoj puni smisao kada nadograđuje zanatsko umeće, otkriva lepotu materijala i omogućava stvaranje predmeta osmišljenih da traju. Njena vrednost ogleda se podjednako u preciznosti pokreta, pravoj meri svetlosti i pažnji posvećenoj svakom resursu.
Jer stvarati drugačije znači i umeti sačuvati: kvalitet predmeta, vrednost zanatskog umeća i resurse koji omogućavaju njegovu izradu.
Srdačno zahvaljujemo Antoniju Belloniju, timovima LVMH-a i Nicolasu Martinu, Monsieur LED, na ukazanom poverenju i ovom susretu posvećenom inovaciji i odgovornijoj budućnosti.
Jedno uverenje ostaje nepromenjeno: svetlost sutrašnjice gradi se sa istom zahtevnošću kao i ona današnja, u spoju tehničke izvrsnosti, senzibiliteta i odgovornosti.
Porodična Priča o Svetlosti
U Fosfensu, stvaranje ponekad počinje jednostavnim potezom olovke, nijansom za kojom tragamo, bojom koju tek naslućujemo.
Iza palete, završne obrade ili izbora materijala krije se mnogo više od estetske odluke. Tu su sećanje, senzibilitet koji se prenosi i poseban način posmatranja stvari, oblikovan kroz generacije.
Naša porodična priča izgrađena je oko preciznosti pokreta i umeća vladanja materijalom. To nasleđe danas nadahnjuje naše istraživanje, na susretu tehničkih inovacija, prave mere svetlosti i obrade plemenitih metala.
Svaka svetiljka nastavlja ovu priču. Ona nosi trag zanatskog umeća, pažnje posvećene detaljima i traganja za ravnotežom između mehaničke preciznosti i istančanosti pogleda.
Jer svetlost se ne svodi ni na performanse ni na pitanje boje. Ona se oseća u atmosferi, u toplini otkrivenog materijala, u tom diskretnom prisustvu koje preobražava prostor, a da se nikada ne nameće.
U Fosfensu verujemo da neke stvari vredi preneti dalje, umesto objašnjavati ih. Jedan pokret, jedan pogled, jedan zahtev. I uverenje da je najlepša svetlost često upravo ona koja deluje sasvim prirodno.
Kada Mesec Pocrveni
Prošle nedelje, u nedelju, Mesec se zaogrnuo crvenom bojom. U toj neobičnoj svetlosti, u kojoj se susreću senka i sjaj, prepoznali smo nešto od duha Le Spleen de Paris.
Tokom razvoja njegovog prototipa vodila nas je jedna intuicija: uspostaviti dijalog između plamena, materijala i svetlosti, kako bismo otkrili ono što na prvi pogled ostaje nevidljivo. Kao što to često biva u stvaralaštvu, put nije unapred zacrtan. Treba istraživati, isprobavati, vraćati se na početak, ponekad i sumnjati. A onda dođe trenutak kada svaki element pronađe svoje mesto, kada se pokret ruke sjedini sa intuicijom i kada predmet odjednom deluje kao nešto što se samo po sebi podrazumeva.
Upravo taj put želimo da podelimo u rubrici Inspirations.
Kroz naš Manifeste slobodno izražavamo nit vodilju našeg stvaralačkog pristupa, to strpljivo traganje za pravom merom svetlosti. U rubrici From the People istražujemo ono što nastaje iz susreta, pogleda i zajedničkih senzibiliteta, kao i način na koji ti susreti poprimaju oblik predmeta namenjenih našim životnim prostorima.
Jer svetiljka ne služi samo tome da osvetli prostor. Ona prati pokret ruke, ističe teksturu materijala, otkriva detalj ili unosi tišinu. Njeno prisustvo ostaje diskretno, a ipak postepeno menja način na koji doživljavamo prostor.
U Fosfensu volimo upravo takvu svetlost, onu koja ne nastoji da se nametne, već nam omogućava da ono što je već tu sagledamo na drugačiji način.
Dobro došli u diskretni svet istančanih pogleda.
Prijatelj za ceo život
Neki datumi imaju poseban odjek. 21. septembar, dan kada si rođen, jedan je od njih. Datum koji na svoj način podseća na zlatni presek: potragu za ravnotežom koja prožima umetnost, arhitekturu i, ponekad, najlepše susrete.
Yvan, gotovo dvadeset pet godina si moj prijatelj, moj brat. Mogao si da mi budeš otac, a postao si mnogo više od prijatelja, nezamenljivo prisustvo na mom životnom putu.
Sa AYRTON-om si izgradio jednu svetlosnu priču, vođenu vizijom i zahtevnošću koje su ostavile trag u svetu rasvete. Tokom svih ovih godina, naše prijateljstvo prenelo mi je mnogo više od zajedničke strasti: poseban način da posmatram svetlost, da razumem stvari i, iznad svega, da ih doživljavam.
U mojim očima, ti oličavaš jednu posebnu ideju Francuske: sunčane, elegantne, velikodušne. One Francuske Brigitte Bardot i Alaina Delona u Sen Tropeu, velikih vina iz Vosne-Romanée koja se dele u poverenju, Azurne obale na kojoj se nebo susreće sa morem. Umetnost življenja satkana od susreta, lepote i onih trenutaka čija vrednost raste s vremenom.
Danas, uz svog sina Alaina, nastavljaš da stvaraš i prenosiš svoje znanje, veran plamenu koji te oduvek pokreće.
Rođendan nije samo datum. To je prilika da sagledamo pređeni put, veze koje traju i sve ono što nastavlja da nas nadahnjuje.
Hvala ti na tvojoj svetlosti, Yvan. Hvala ti na prijateljstvu.
Ceo portret možete otkriti u našoj rubrici Inspirations From the People.
Već Deset Godina…
Godine 2015. započela je neočekivana razmena između tebe i mene, Ingo Maurer, pesniče svetlosti. Naredne godine naša veza postala je dublja, kroz razgovore, poverenje i zajednički senzibilitet. Počeli smo da ocrtavamo konture kreacije koju smo sanjali da zajedno ostvarimo. A onda je život odlučio drugačije. Najpre je otišla Jenny, a zatim i ti. A s tobom je nestalo i delo koje nikada nismo dobili priliku da stvorimo.
Sećam se reči koje si mi jednom poverio:
„Na početku svoje karijere… mnogo sam pažnje posvećivao obliku svetiljki. Kasnije sam shvatio da je sama svetlost mnogo važnija od forme.“
Danas me te reči i dalje prate. One, razoružavajućom jednostavnošću, izražavaju ono čemu nas uče godine istraživanja: forma je tek početak. Suština se krije u samoj svetlosti, u onome što otkriva, u onome što nagoveštava i u emociji koju ostavlja za sobom.
Ti si umeo da joj podariš gotovo nedokučivu poeziju. Ja nastavljam to traganje na svoj način, kroz materijal, pokret ruke i preciznost. Naši pristupi bili su različiti, ali delili smo isto uverenje: svetlost se ne poseduje. Ona se otkriva.
Sećam se i tvog pogleda kada si mi predstavio svog zeta. U njemu je bila tiha gordost čiju dubinu tada još nisam umeo u potpunosti da sagledam.
Danas, kao otac četvoro dece koja odrastaju, verujem da bolje razumem šta se krilo u tom pogledu. Ono što prenosimo drugima daleko nadilazi ono što stvaramo. Tu su pokreti, ideje, intuicije. Ali iznad svega, tu je ono što ostaje u onima koje volimo, dugo nakon što reči utihnu.
Prošlo je deset godina od naših prvih razgovora. Projekat koji smo zamišljali nikada nije ugledao svetlost dana, ali nešto iz tog susreta i dalje živi.
Imali smo nešto zajedničko, Ingo: svetlost i one koje volimo.
Hvala ti, Ingo.
Gabrielle ima Deset Godina
Ovog leta, Gabrielle je radije birala atelje nego odmor.
Sa pomičnim merilom u ruci, meri stote delove milimetra. Pažljivo čisti delove, ponekad čak i bez ičijeg podsećanja.
Uči svojim tempom, uz mamu, dedu i svog ujaka. Ništa se ne ubrzava. Pokreti se posmatraju, ponavljaju i prenose, često bez ijedne reči, kroz preciznost pokreta ili prisnost jednog pogleda.
Ono što otkriva ne može se naučiti iz priručnika. To su osećaj za detalj, strpljenje, poštovanje materijala i tiho zadovoljstvo dobro obavljenim poslom.
Posmatrati je dok radi podseća nas da svetlost ateljea nije samo ono što osvetljava.
Ona je i svetlost koja prelazi iz generacije u generaciju, koja se prenosi nečujno i koja, malo-pomalo, iscrtava nastavak jedne priče.
Jer najlepše nasleđe možda nije ono što izrađujemo, već ono što prenosimo dalje.
Pod Pritiskom ste na Poslu?
Pređite na tehniku vakuuma.
U Fosfensu, tako ovladavamo aluminijumom.
Pomoću podpritiska, komad se drži na mestu bez steznih čeljusti i kandži. Vakuum je dovoljan da ga stabilizuje, oslobađajući materijal za preciznu mašinsku obradu, bez ostavljanja tragova na površini.
Manje naprezanja, manje tragova, više slobode u pokretu. Diskretna mehanika u kojoj se umeće ne meri primenjenom silom, već preciznošću svakog parametra.
Uoči 14. jula, dok Francuska slavi svoju revoluciju, mislimo i na one tiše revolucije koje se odvijaju u ateljeu. One koje ništa ne ruše, ali menjaju naš način rada. One koje pokazuju da uzdržanost, u mehanici kao i u drugim oblastima, može biti snaga.
Srećan praznik svima koji znaju da je ponekad dovoljno otpustiti pritisak da bi se postigla veća preciznost.
Jesenja Svetlost Poziva na Usporavanje
U ateljeu, tiha vatra zagreva prostor. Nekoliko kestena polako se peče, podsećajući nas da i jesen ima svoja jednostavna zadovoljstva.
Takvi trenuci mira imaju svoj značaj. Oni nakratko zaustavljaju ritam rada i vraćaju nas onome što nadahnjuje stvaranje: odsjaju na bakru, mirisu drveta, kosom zraku svetlosti koji klizi preko ruke.
Kako dani postaju sve kraći, svetlost se menja. Spušta se niže, postaje nežnija, drugačije ocrtava reljefe i otkriva nijanse koje leto ponekad ostavlja u senci.
U ateljeu znamo da se neke stvari ne mogu ubrzati. Materijalu je potrebno vreme, pokretu ruke strpljenje, a svaki detalj pronalazi svoje mesto kroz niz pokušaja.
Možda je to, na kraju, ono na šta nas jesen podseća: na lepotu jednostavnog trenutka, kada se ruka, materijal i vreme susretnu bez žurbe.
© Marion Steinmetz, 10surDIX
